Otvori glavni meni
Hazim Akmadžić
bosanskohercegovački književnik
Rođenje
7. april 1954.
Cazin, FNRJ
Smrt
19. oktobar 2018.
Sarajevo, Bosna i Hercegovina
  • "Znate, kada su u Parizu i Londonu izmet istresali kroz prozor na ulice mi smo u Sarajevu imali kanalizaciju, vodovod i šadrvan sa 16 česama. On je imao sistem za zagrijavanje vode tako da ste mogli usred zime na Baščaršiji uzeti abdest toplom vodom. Nažalost, njega je porušio princ Eugen Savojski. (...) Ako Bog da imam nijet napisati moju verziju «Ćuprije na Drini» gdje ću opovrgnuti sve one predrasude o Bošnjacima da su prljavi, mali, smrdljivi, glupi itd., koje je stvorio Ivo Andrić. Nažalost, velike su historijske ličnosti poput Đerzeleza Alije ocrnjene u tom romanu i da mi još nikad nismo uspjeli «skinut blato» sa njih. Naveo bih za kraj činjenicu koja je malo poznata da je Gazi Husrev beg dao zemljište i pare za gradnju pravoslavne crkve na Baščaršiji. Nismo mi njih nabijali na kolac, kako oni tvrde." (13. juni 2006. za bosnjaci.net)
  • "Boš­nja­ni to­kom dru­ge po­lo­vi­ce 15. i u 16. sto­lje­ću pri­hva­ta­ju islam dra­go­vo­ljno i sve do po­čet­ka 18. sto­lje­ća Bo­sna, prvo kao san­džak, ka­sni­je kao ela­jet, do­živ­lja­va pod osman­skom upra­vom svoj pu­ni po­li­ti­čki, vjer­ski, eko­nom­ski i kul­tur­ni pro­spe­ri­tet. Ko­li­ko god se ne­ko ne sla­gao s ovim, či­nje­ni­ce to pot­vrđu­ju. U po­li­ti­čkom smi­slu Bo­sna je sta­bil­na, a ni­je li Isa-beg uda­rio te­me­lje da­naš­njem Sa­ra­je­vu? Ga­zi Hu­srev-beg to nas­tav­lja iz­gra­dnjom ni­za mo­nu­men­tal­nih gra­đe­vi­na. U Bo­sni su ta­da uspos­tav­lje­ne re­gi­je ko­je su sve do agre­si­je na BiH 1992. go­di­ne fun­kci­oni­ra­le na eko­nom­skim, admi­nis­tra­ti­vnim i kul­tur­nim, a ne etni­čkim prin­ci­pi­ma. Te­me­lje tim re­gi­ja­ma pos­ta­vio je Isa-beg, ra­zvio ih Hu­srev-beg i to se po­ka­za­lo fun­kci­onal­nim. Bosanski jezik bio je je­dan od če­ti­ri slu­žbe­na i ra­vno­pra­vna je­zi­ka na Por­ti, a me­ni taj je­zik da­nas ne­ko že­li da ospo­ri! Ili, moj na­rod ne­ko na­zi­va ne­pi­sme­nim, a pri tom za­bo­rav­lja či­nje­ni­cu da su lju­di po­red bo­san­skog u Bo­sni ta­da go­vo­ri­li i pi­sa­li na tur­skom, arap­skom i per­zij­skom je­zi­ku." (za dnevne novine "San", 4. decembar 2007.)