Brko mi je prič'o

Brko mi je prič'o
Autor	Zija Dizdarević
Originalni naziv	Brko mi je prič'o

• "Kad se, o prevratu, počelo puškarati po šumama, a vlast se pobojala izgladnjelog naroda, Hamza Brko pobježe iz Zenice. Imao još dva i po mjeseca odležati, ali mu dodijalo i on "strugnu". Dočepa se svoje kasabe i one omorikovine iznad nje.

- Bijaše ti onda glava čoekova jeftinija veg glava kupusa, moj dragi, a đendar k'o zec: ha se ja dofatih šume - niko za mnom ne smjede."

• "Kad se duga, žilava ruka promolila iz zida i snažno protegla, stražar Avdo skočio je do vrata i prihvatio za revolver, zaprepašćen. Hamza se, mrk i zemljav, izvukao.

- De, de, šta si kidis'o! K'o da nismo zajedno ljuštili rakiju preklani u zimu. Hajde, vodi me u havs, ne pravi se budalast toliko! Ama, vallahi neću ić' prid tobom veg baš uza te i ne prijeti lavorverom jer će nas biti svakakvih, vjera i Bog."

• "Brko dobi svoju vlastitu ucjenu. Carstvo se drmalo, ko magaza pred nasrtajima gladnih ljudi, a ljudske glave bijahu jeftine.

- Pa što, bolan Hamza, za ćeif Austrije udari po fukari i sirotinji željnoj hljeba, makar ne bila muslimanska, što?

- Eh... eh, hm, tako mi... u neprilici Brko uvrće brkove - ama da mi je sadašnja pamet... e žao mi i stid me sad, brte!..."