Svetozar Marković

Svetozar Marković
Svetozar Markovic.jpg
srbijanski političar
Rođenje
9. septembar 1846.
Zaječar, Srbija
Smrt
26. februar 1875.
Trst, Italija


  • "Očevidno, srpski narod nije priznavao nikakvo pravo svojim sugrađanima Turcima - članovima iste države - da žive na srpskoj zemlji. Srpski narod išao je prosto da istrijebi Turke. To se pokazalo docnije u srpskim ustancima, gdje su Srbi ubijali Turke koji su im se na vjeru predali. Spram Turaka Srbi su imali osobite pojmove o pravu i moralu. Savjest kao da ih nije nimalo grizla da učine ma kakvo zlo djelo po savremenim našim pojmovima, samo da se osvete za nasilja koja su Turci vijekovima činili."(Srbija na istoku)[1]
  • Prevrat što ga je učinila revolucija u srpskom narodu, tako je ogroman, da mi danas upravo ne možemo ni da predstavimo njegov pravi značaj. Nije tu bila samo podela tursko-državnog zemljišta, niti promena vlade, već je tu zbrisana cela jedna neradna klasa ljudi koja je živela sasvim drugim životom, govorila drugim jezikom, verovala drugu veru, a smatrala srpski narod kao svoje imanje. Spahije, koje su kupile desetak; janičari, koji su primali platu, držali đumruke i zanimali se zvaničnim otimanjem od naroda; subaše i dahije, kao paše i kadije, sve je to iščezlo.(Srbija na istoku)[2]
  • Rodio sam se — bez svoje krivice. Krstili su me i zapisali da pripadam izvesnoj veri i odmah s time natovarili na mene red obvezanosti — bez mog odobrenja. Uveli su me u društvo sa izvesnim običajima i zakonima, propisali mi pravila za svaki korak u životu, ne pitajući da li se ja slažem sa tim pravilima. Ako ne priznajem običaje protiv kojih se, može biti, buni moj um i moje osećanje, odmah viču: „Kvari moral, razvraća društvo!“ Ako ustajem protiv zakona koji su, može biti, protivni svim mojim pojmovima o pravu i koji, može biti, oduzimlju mi sva prava ličnosti čoveka, odmah viču: „Buntovnik! Vežite ga! Kaznite ga!“ Mene pritiskuju i dave sa sviju strana, a ja zar da nemam ni toliko prava da rečem: „Ljudi! Ne davite i mene i sebe. Ima mesta za sve nas. Samo daj da se ovako uredimo“.[3]
  • "Onaj koji nije gotov da se za svaki atom svojih ubjeđenja žrtvuje, neka se ne zove predstavnikom narodnih misli."

IzvoriUredi