Radovan Karadžić

Radovan Karadžić
srpski političar i presuđeni ratni zločinac
Rođenje	19.06.1945. Petnjica, Crna Gora

• "...put kojim vodite Bosnu i Hercegovinu je ista ona autostrada pakla i stradanja kojem su pošle Slovenija i Hrvatska. Nemojte misliti da nećete odvesti Bosnu i Hercegovinu u pakao a Muslimanski narod možda u nestanak,jer Muslimanski narod ne može da se odbrani ako bude rat ovdje ...". (Iz Karadžićevog govora pred parlamentom Republike Bosne i Hercegovine 17.oktobra 1991. godine)

• "Kada se govorilo o koncentracionim logorima ja sam se nalazio u Londonu. Rekao sam: ne znam kakvi su uslovi u tim logorima. Mi držimo zatvorenike. Mi ih ne ubijamo. Rat je! I tako je Penny Marshal novinar ITN došla u Omarsku i izabrala nekoliko veoma mršavih momaka koji nikada neće bolje izgledati… Kada sam imao 30 godina i ja sam izgledao kao oni." (Independent, august 1993)

• "Izvršiti potpuno fizičko odvajanje Srebrenice od Žepe, time sprečiti komunikaciju između ovih enklava. Svakodnevnim planskim i osmišljenim borbenim aktivnostima stvoriti uslove totalne nesigurnosti, nepodnošljivosti i besperspektivnosti daljnjeg opstanka i života meštana u Srebrenici." (Direktiva broj 7., 8.mart 1995)

• "Naš ratnik, koga po svetu zovu imenom bosanski Srbin, uvek je trpeo koliko se moglo trpeti. Nema pod kapom nebeskom trpeljivijeg naroda od ovoga, zvanog "bosanski Srbi". Sva svoja duhovna blaga vekovima je čuvao zaključana u grudima, ne ispoljavajući ih potpuno ni kad je sam sa sobom. Pravio se nevešt i neuk, a u suštini je bio plemić i vitez. Ukrivao je svoju srpsku suštinu, da bi je sačuvao. Ali, komšiju-ubicu nije mogao da prevari. U svakom ratu ubica je razarao njegove grudi u potrazi za njegovom skrivenom, srpskom suštinom. I zatirao je sve srpsko, do ptice na grani, kako bi istrebio i iskorenio, onako kako je car Irod radio.

Naš ratnik razume sve, i svoju sudbinu i svoga ubicu, i viku kojom se na njega viče "sa svakoje strane" (Njegoš). I zna da mora ponovo da stvara i selo, i kuću, i porodicu. Mora da traje i trpi koliko se može, i da se odupre kad se više ne može trpeti. A tada će prihvatiti svoju sudbinu, bez ostatka, i bez gorčine. Nikad ne napuštajući veru u Boga.

Zbog toga se duboko klanjam jedinom narodu, Hristolikom mučeniku, srpskom narodu u Bosni, koji "uredno prima sve udarce" sudbine (Sladoje), i za čije viteštvo treba druga nauka i neki drugi Clauzewitz. Za sada, njega izgleda razume jedino sami Bog.

Zato se pitam: da li je ovo bio rat? Rat ima svoje biće, svoje uzroke, ciljeve, početak i kraj, svoga Clauzewitz-a. Ovo nije bio takav, poznati rat. Ovde je uzrok rata bilo puko postojanje jednog naroda. Da li će, dok god postoji taj narod, njegovo postojanje biti opravdan i razumljiv casus belli?"

(Jagnje Božije i Zvijer iz bezdana/ Filosofija rata, zbornik sa Drugog bogoslovsko-filosofskog simpozijuma, Cetinje 1996)

Drugi o Karadžiću

• Pierre-Richard Prosper
  • "Pravi, istinski heroj se ne skriva. Ne živi udobno i komforno, dok s druge strane njegov narod pati. Da je Radovanu Karadžiću stalo do svog naroda, on bi istupio naprijed i objasnio svoja djela pred sudom." (Nezavisne novine, 2004)