Prosanjane jeseni

Prosanjane jeseni
Autor	Zija Dizdarević
Originalni naziv	Prosanjane jeseni

• "Na opranom džamu od pendžera dan se rasprsnuo u hiljade blještavih sunčanih kristala i kroz Eminine vlasi ja nazirem dugu. Treperi ta duga i čas je beznadno daleko, do bola udaljena, neuhvatljiva, čas blizu, tu, na trepavicama. Po sredini prelomljena nekakvom tamnom linijom, duga je kao prosjak Huso Pelengir sa slomljenom nogom, klonuo pred hanom, ili je kao kriška lubenice; sad mi opet liči na materinu čekmedžu, okovanu raznobojnim i sjajnim metalom a po sredini napuklu."

• "Mlad mjeseče - star putniče,

Šta si meni dara don'o?

Zlatne ključe zlatne sreće,

Zlatne ključe zlatne sreće,

Aman!"