Razlika između verzija stranice "Jovan Divjak"

 

 

 

*"Ostvaruju se moja predviđanja o eskaliranju sukoba unutar sastavnog dijela oružanih snaga. Sukobi u Vakufu najbolje kazuju što može prouzročiti politika interesa koju ostvaruje Milošević preko Karadžića a, nažalost, ovaj put i Tuđman preko Bobana po konceptu velike Srbije, odnosno, velike Hrvatske. Po prvi put tako govorim jer mi je žao našeg stanovništva, a plašim se i moguće eskalacije na drugim prostorima... A sve je eskaliralo zbog želje za podjelom BiH na etničkoj, nacionalnoj osnovi, što se pokazuje necivilizacijskim. Ženeva je ta koja je dovela do ovakvih sukoba jer, da se nije raspravljalo o podjelama na deset provincija, tada bi lojalni Srbi, ali i Hrvati i Muslimani, imali samo jednog protivnika - četnike, dočim sada tražimo neprijatelje u našim redovima." (januar 1993.)

 

*"Nema razlike između nacionalista - nacionalista je nacionalista. Za mene, nacionalista je pozitivna ličnost ukoliko se on zalaže za zaštitu prava svoga naroda, ali ne na uštrb drugog naroda. Ovde se radi o nacional-šovinistima koji su otpočinjali i vodili rat da ugroze druge narode. To Alija Izetbegović nije radio." (maj 2005. za Radio Slobodna Evropa odgovarajući na pitanje jednog slušaoca: ''Ko je najgori od tri nacionalista: Alija, Tuđman ili Karadžić?'')

 

*"Levi (napomena: Bernard-Henry Levy) je napravio veoma pošten film o odbrani BiH i agresiji na nju. Danas u 1. sat, u Domu policije, u okviru Šestih književnih susreta Evrope, predstavlja se Levijeva knjiga:"Ljiljan i pepeo", njegov dnevnik iz peroda 1991. - 1995. Sa gospodinom Alijom Izetbegovićem bili su odnosi međusobnog uvažavanja. Veoma mi je žao što me nikada nije pozivao na razgovor i tražio moje mišljenje u vezi planiranja i odbrane Sarajeva i BiH. Dvadasetak dana pred njegovu smrt, posetio sam ga u bolnici, kada mi je, između ostalog, rekao: ''Počastvovan sam što si mi došao u posjetu''. Mislim da je time sve rekao." (maj 2005. za Radio Slobodna Evropa, o francuskom filozofu Levyju i o odnosu sa Alijom Izetbegovićem)

 

*"Za mene je Alija Izetbegović pošten i moralan čovek. Propustio je šansu, to je isključivo moje mišljenje, da bude svetska istorijska ličnost. Da je bio predstavnik svih građana BiH, a ne samo svog naroda, i BiH bi bila u boljoj poziciji nego danas. BiH sa 14 ustava, sa dva entiteta, sa tri vojske, tri policije ne može opstati." (maj 2005. za Radio Slobodna Evropa, o Aliji Izetbegoviću)

 

*"Vidim da se interesujete za ono što se desilo u BiH. Sarajevo je od maja 1992. do marta 1996. bilo pod opsadom Vojske RS. Ta vojska je bila naoružana i od JNA i čitavog rata podržavana iz Beograda. To se može videti i u knjizi generala Veljke Kadijevića. Građani Sarajeva, a ne samo muslimani koji se danas nazivaju Bošnjaci, jedno vreme pretrčavali su preko aerodroma da bi došli do hrane i lekova. I tom prilikom ubijeno ih je više od 400. Što se tiče ''kazana'' koji se nalazi na obroncima Trebevića, svi mi građani stidimo se činjenice da su bošnjački nacionalisti odvodili građane nebošnjačke nacionalnosti na ''kazane'' i tamo ih ubijali - zvanični podaci govore o 27 ubijenih. Srebrenica je najveće stratište jednog naroda, bošnjačkog naroda posle Drugog svetskog rata, sa oko 7.500 ubijenih i nestalih. Hag je osudio generala Krstića, jednog od komandanata Vojske RS, na 35 godina zatvora zbog izvršenog genocida u Srebrenici. Pozivam vas da ponovo dođete u Sarajevo, da budete gost moje porodice i da ponovo doživite onu lepotu koju ste doživljavali prilikom ranijih poseta. Puno sreće, poštovana Srbijanko." (maj 2005. za Radio Slobodna Evropa, odgovarajući na pitanje slušateljke iz Srbije o opsadi Sarajeva)

 

*"Specijalni rat protiv BiH vodi se i danas (...) Za neke stvari smo i mi krivi. Odbijam svaku pomisao o stradanju velikog broja Srba u Sarajevu, ali mislim da su naši organi i institucije trebali da prikažu spisak stradalih građana Sarajeva – Srba, Hrvata, Bošnjaka, Jevreja, Roma, Albanaca i dr. Imam podatak da je među 10.400 građana ubijenih tokom 44 meseca sa položaja Vojske RS bilo i 750 građana pravoslavne vere iliti srpske nacionalnosti. Protiv specijalnog rata treba se boriti istinom i pravdom." (maj 2005. za Radio Slobodna Evropa, o specijalnom ratu protiv BiH i propagandi o broju stradalih Srba u Sarajevu)

 

*"Suade, hvala na pitanju. Znaš da se izjašnjavam kao Bosanac, da sam ateista i da ne osporavam pravo svakome da izražava svoju nacionalnost i veroispovest. Jovan Divjak, kao građanin Sarajeva i BiH, nije imao nikakvih neugodnih situacija od bosanskih muslimana, odnosno Bošnjaka." (maj 2005. za Radio Slobodna Evropa, odgovarajući na pitanje slušaoca o identitetu i odnosu Bošnjaka prema njemu)