|
== A šta smo danas? ==
Ja sam novajlija na intenetu i slučajno sam zalutao na ovu stranicu.Sviđa mi se, nije da nije, ali sam i iznenađen nekim tvrdnjama koje nemaju utemeljenje u nauci.
Evo jedna priča od mene a ima ih još.
Trešnja
Nena melje kahvu,a djed hrčel',hrčel'.Kad nekamose djed đipi,“Ajko hoćel' ta kahva?““Saće,saće još voda vri,mravinja gotov je provrela.““Malo sam prekino bio, kad sanjam kad sam bio malehan i berem trešnje.A bio jedan herlavi truhlo hadži-Šaban,koji nikom živom nije dao na trešnju.On je nju zatrnio,moreš mislit glogovim trnjem.A mi šejtani kontamo obraćemo je i ostavit ko brklju.Trešnjaj' mrkica ,svijenila se,doduše jest harlovijasta pogolema al nije veća od hrasta.Nas trojca jedan dan 'vako pred akšam se zdogovorimo da idemo u trešnje,al baš u hadži-Šabanicine....pa šta bude.Maknemo ono trnje,i pravo na vršiku,a stupovi su bolan golemi,kad pogledaš odozgo ko da si na nebu.Jedemo mi ko' tri budale,a usput i lomimo grane nek' crkne kad vidi starkelja.A vidiš ti štoj' to staro mile, neda djeci trešanja a bojagi bio na hadžu.Naderali smo se mi i hajmo kući,auu....kad ispod trešnje Šabaljka s klihom u ruci.Valja nama sić,mrak će.A znamo da će nas fisnut onom motkom ko ga prije stigne.Skoči Đulaga kontra njega i štura,za njim Avdo mljeknu od zemlju ko lubenica,odhega i on.Jarane......ja kako roljnu na zemlju on me i prisastavi čalom,bogara on sve od neba do zemlje.Mene dobolje,al valja mi durat,da men' bi šmugnut kako.Ufati on mene za uho i odiže me,pa bub šakom.I samo reče:“Vi'jećeš svog Boga kad te reknem ocu.“Jaooj.....toj' meni sad gore,volio sam da me ubio ko vola u kupusu,nek ocu na oči ko kradež.Ja znam da će me babo našargijat gore nego on.Došo kući nako uplakan,babo odma viđe masnicu i pita „Štaj' to dijete?“.Ako lažeš ubiće te, a ako ne lažeš opet,ma nema...belaj kako god okreneš.Izvadi on kajš pa me smota njime preko ruku,ja utom i zdimi iz kuće,al sam znao da ću dobit ko i uvijek.E zato nisam halalio hadžiji nikad, pandrknoj u 89-toj godini, ko kornjača“.Eh nalider nam sad Ajko, da rahat popijemo kahvu s tvojim pečenim šećerom.”
Dedić SENAD -Cheny
==Wikimania Scholarships==
== jezici.. ==
RAZGOVORNI STIL TK-a
''Sadijevanje sijena''
Unapred se izvinjavam ako Vas uvredim time sto pisem srpskim jezikom, ali ja ne umem Bosanskim, mada, mislim da svi govorimo istim jezikom, tako da tome nisam pridala neki znacaj, prosto, mislim da je bitnije da se razumemo, da citamo, i da edukujemo i podsticemo na dobre knjige jedni druge, nego kojim jezikom pisemo i govorimo. Ispravite me ako gresim.
Iz avlije sam pratio kako komšija sadijeva sijeno.Ma čojk je ko krtica vrijedan.Prvo je on sam udario stožinu u zemlju,i to s čela,zatim je donio granje za podine i sve je bilo spremno za daljnji rad.Gledajući nije to bilo golemo sijeno na konjskim kolima,al je bilo prašnjavo,izgleda plavljeno.Zabacioj' on sam do podine,poslije viče ženu:“Hano hajdi vam kud vijentaš!“.A žena tavrlja :„Etome, etome saću ja.“Počelaj'ona jadnica s bismiletom njem' zabacivat,a prašina bugija iz sijena.On je gotov ispijehno na sijenu,već su premašili polovicu.Kad on:“Linjkom hitaj sijeno a nemoj havljat!“”Pa etak i radim Rahmane“,ona će.On sej' u golu vodu stopio,sav se osafunjo od vrućine.Trina ga kolje iza vrata po rukama,svugdje, da čojk svisne kad ga gleda.Teško je težak bit,pomisli -jarane treba učit il evo šta me čeka.Došli su oni do kraja, traži on sad šiljke da zabije uza stožinu.Baca ona njem' sve četiri,al nezna da mu hiti.A on će odozgo ko grom:“Pa u čelo me šicaj bona,u čelo!“Ona šica al prebaci,tako ga trza i šćede on da upane.Joj....razjario sej’ on i suje sve po spisku,kud je na sijenu 100 stepeni,ko god je bio zna kakoj' gor'.Nekamo se onaj' uspjela dobacit šiljke,i sad mu treba guma.Viče on:“Daj der mi sad ženo gumu.““Kaku gumu?“-žena će.“Iz tvojih zubi gumu,eto kaku,ma leti mi po gumu ako se hitim vilama probost ću te!“ Nađe žena nekaku gumu,ko od fiće ili stojadina i jedva mu na dugim vilama doda.Sišoj' on sa sijena i zapovijeda dalje:“Sad ćeš fino ograbit sijeno,opčupat i poduprijet vrljikama,a ja ću malo da se splaknem.“ Sijeno je najteže očupat,to grebe za ruke,a plus što valja skoro leći pod njeg'.Rashladio sej' Rahman i briše onom šamijicom što mu je bila kao povez na glavi,tek je sad ko dahno dušom.Pitam se kad li će Hana završit,sa'će on tražit kahvu,jelo,valja ga hizmetit ko Titu.Okaveljo se on čekajući pa viknu:“Hajdi šta ga više čupaš godinu,meći mi kahvu, uhh što si nazadna brate!“Žena naka prljava zgrabi usput triješća za vatre,a kad će bit kahva to Bog sami zna.Dok je on izdumangijo koju duhanku, ona će ti u tom s kahvom da rahat popiju.A sijenoj' stvarno lijepo ispalo,ko pisaljka.Šta reći,težak je život seljaka.
Dedić Senad Cheny
== Update on IPv6 ==
</div>
<!-- EdwardsBot 0590 -->
== Razgovorni stil-priče na našem narodnom jeziku ==
Totanje
Birvaktile.Izvrno se djed na otomanu i ronda,a nena pere haljine na hamandžiku.“Bona Šahzo što mi zamasti onoliko čorbu,pa ja istupi jezik vikajući da bude posnija.“Nena poljeva vodu iz bokunića i nimukaet,štaveli -ko te šiša.A djed je imo čir na želucu,pa kad ga ufate žigovi on se skupi ko' bikino bismile od bolova.“Džabaj' njoj govorit kad je žena nedotupava,i vidiš ti onaj' savila glavu ko' gluho krme,ne habera ni zašto“,djed će.A nena:“Biži džaba se tu premećeš,nije teb' ništa.““Samo ti ojnaj Šahzo,haman nisi odavno bila bjena.““Uh haran si bome ,čitav život mene duhaš,što se nisi udaro skim treba ako si harambaša?““Ženo šuder,ni je'ne više,da ti glava ne frkne ko horozu,pružila si mlogo tu jezičinu!“Začas on splotuni nenu,ko zafrkan čojk,a nena i dalje onim kabašom trlja haljine i muči.Međutim star insan je sam po seb' muhanat,on sad hoće da svisne što ona šuti,pa opet nešta zarijeva u nju.“Šahzo dera vam!“-„Štaj' bolan opet,okani me se više.““Dedera spotni vatru,vidiš daj' na polju zindan.““Čijem ću naložit,što nisi natuko ćumura,umjesto što mi priknadaš tu!“ A djed će ljutito:“Hajdi,hajdi...stuću ja tebi me'ščini tu tvoju jezičinu i onakoj' ko' vrljika!“Ne smjede više nena prozijevit.Djed je često hodo po dokturima,otišo na živcima,zato je i bio naprasit.On kad se naljuti napne se ko' uš,svi biže od njeg.Menej' jenoč svištio prutem,masnicaj' na men' bila pozadugo,Boga mi.Al krivo mi što dažaba,džabalahte galami na nenu.Nenaj' meni bila draga,jer često mi je iz kredenca davala karamela,a ključ od tog hormana je sve vezala na svitnjaku.Kad ona prije zasuče tute u dimija,i podkundači šalić pa krene na mobu.Sve bila prva u kopanju ,tako se falila.A djed je bio smrknut ko noć.Imo je brčiće ko Hitler,a na glavi francusku kapu obavijenu fanjerom.Imoj' fajcak na benzin,a duhan truje kilometar okolo. Znaoj' zadindilit na muštiku i to sve po pola cigare.Samo djed je bio škrt,nisi od njeg' mogo oštemat ni feninga.Ma oni su se stalno nešta preporiječali,al su opet živjeli ko dvije prepelice.Sve u svemu pamtim ih lijepo,nekako u blizu umriješe,rahmet im duši.
Dedić Senad Cheny
|
