Razlika između verzija stranice "Kategorija:Adolf Hitler"

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
citati
Vraćena izmjena 50132 korisnika Djitler (razgovor)
Red 4:
 
[[pl:Kategoria:Adolf Hitler]]
I: ПРИРОДА
 
„Последња спознаја је увек схватање инстинктивних узрока – то значи: човек никада не сме запасти у заблуду, да поверује да је заиста унапређен за господара и мајстора природе – као што то бедна охолост полуобразовања тако лако подупире – већ он мора да разуме и схвати фундаменталну нужност да природа влада ма колико да је његов живот подвргнут овим законима вечне борбе и рвања да се уздигне навише. Он ће тада осетити да у једном свету, у коме планете круже око сунца, месеци се врте око планета, у коме је увек само снага господарица слабости и њу присиљава да буде послушни слуга, или је ломи, да у таквом свету за човека не могу да важе посебни закони. И за њега такође владају вечна начела ове последње мудрости. Он може покушати да их схвати, али да се од њих отргне, никада неће успети.“ I:10
 
 
„Тиме што човек покушава да се одупре гвозденој логици природе, он упада у борбу са основним законима, којима и сам он има да захвали своје битисање као човек. Тако његово делање против природе мора да доведе до његове сопствене пропасти.“ I:11
 
 
„Једно извесно време може се, наравно, подсмевати природи, само, њена освета неће изостати. Она ће се јавити касније, или боље речено: њу ће људи исувише касно приметити.“ I:10
 
 
„Вечна природа се немилосрдно свети за непридржавање њених налога.“ I:2
 
 
„...Ова планета је плутала већ милионима година кроз етар без људи и она може једном поново исто тако да се креће, ако људи забораве да они свој виши живот не захваљују идејама неких суманутих идеологија, него спознаји и безобзирној примени чврстих природних закона.“ I:11
 
 
„...Испуњење обавезе, то значи, не задовољавати себе самог, већ служити целини.“ I:8
 
 
 
 
II: РАСА
 
„Целокупно светско историјско збивање је само испољавање нагона за самоодржањем расе, у добром или лошем смислу.“ I:11
 
 
„Увек је унутрашња надареност народа одлучујућа за начин дејства спољних утицаја. Што код једних води ка изгладњавању, подстиче друге у предани рад.“ I:11
 
 
„Оно што на овом свету није добра раса је плева.“ I:11
 
 
„...Народни поглед на свет препознаје значај и важност човечанства у његовим расним праелементима. Он у држави принципијелно види само средство сврхе, а као њену сврху подразумева добијање расног живота људи. Он тиме никако не верује у једнакост раса, већ са њиховом различитошћу препознаје и њихову већу или мању вредност и овим сазнањем се осећа обавезним, да према вечном хтењу, које овладава овим универзумом, поспеши победу бољег, јачег, да захтева подређивање горег и слабијег. Он се тако принципијелно удвара аристократској основној идеји природе и верује у важење овог закона за све, и до последњег појединачног бића. Не види само различиту вредност раса, већ и различиту вредност појединачних људи. Из масе се за њега показује значај личности, а тиме према дезорганизујућем марксизму делује организационо. Верује у неопходност идеализовања људства, пошто опет у њој једино види претпоставку за постојање човечанства. Једино из неке етичке идеје не може да призна право на егзистенцију, уколико ова идеја представља опасност за расни живот носилаца више етике, јер у свету, који постаје пун копилади и црнаца, и сви појмови људског лепог и узвишеног као и све представе идеализоване будућности нашег човечанства би се заувек изгубиле.“ II:2
 
 
„Сва велика питања времена су питања тренутка и представљају само последичне појаве одређених узрока. Узрочно значење међу њима има, међутим, само једно, питање расног одржања народности.“ I:12
 
 
„Све на земљи се може поправити. Сваки пораз може постати оцем касније победе. Сваки изгубљени рат узроком каснијег успона, свака невоља оплођењем људске енергије, а из сваке потлачености могу доћи снаге за нови душевни препород - докле год се крв одржава чистом!“ I:11
 
 
„Расно чист и неизмешано преостали Герман, на америчком континенту, уздигао се до господара истога - он ће остати господар толико дуго док год и он не падне жртвом крвног скрнављења.“ I:11
 
 
„Грех против крви и расе је наследни грех овога света и крај оног човечанства које се њему пода.“ I:10
 
 
„Не! Постоји само једно најсветије људско право, а то право је истовремено најсветија обавеза, наиме: бринути се да се крв одржи чистом, да би се очувањем најбољег људства дала могућност племенитијег развитка ових бића.“ II:2
 
 
"Народна држава ће тиме у првој линији морати да брак извуче са нивоа трајне расне срамоте, да би му дала светост оне институције, која је позвана да ствара слике и прилике господње, а не наказе између човека и мајмуна.“ II:2
 
 
"Јер воља Божија даде људима обличије, њихово биће и способности. Онај који уништава Његово дело, објављује рат творевини Господњој и Његовој божанској вољи." II:10
 
 
„Ко се усуди да стави руку на највишу слику господа, огрешује се о благог ствараоца овог чуда и помаже протеривању из раја.“ II:1
 
 
 
 
III: ЗАЈЕДНИЦА
 
 
Нагон за одржањем врсте је прави и први разлог за образовање људских заједница! I:4
 
 
„Питање уливање националног поноса у људе је, између осталог, примарно питање креирања здравог социјалног окружења, као базе могућности едуковања појединца. За само оне који су кроз школу и васпитање научили о културној, економској али изнад свега политичкој величини њихових отаџбина, може и хоће обезбедити унутрашњи понос због привилегије припадања таквом народу.“ I:2
 
 
„Социјална делатност никад и нипошто не сме да се огледа у тако исто смешним као и несврсисходним тамбурањима о благостању, већ много више у уклањању таквих основних недостатака у организицији привредног и културног живота, које морају да воде до изопачења појединаца или најмање могу до тога да доведу.“ I:2
 
 
„Социјални подухват . . . никако не може тражити захвалност, с обзиром да његова функција није да нешто фаворизује, него да утемељи право“. I:2
 
 
„...Могућност одржања једног здравог сељачког сталежа као фундамента целокупне нације никада се довољно високо не може проценити. Многе од наших данашњих патњи су само последица незрелог односа између сеоског и градског становништва. Чврсти сталеж мањих и средњих сељака био је већ у свим временима најбоља заштита против социјалног обољевања какво данас управо имамо.“ I:4
 
 
„...Народна држава ће морати да заузме принципијелно другачији став у односу на појам рада. Она ће, ако је потребно, чак вековним васпитањем морати да прекине са бесмислом презирања телесног рада. Она ће принципијелно морати да човека појединца вреднује не према природи његовог посла већ према форми и ваљаности учинка.“ II:2
 
 
„Вредновање човека се мора заснивати на начину, на који он задовољава свој задатак који му је дао народ. Јер делатност коју појединац обавља, није сврха његовог постојања, већ само средство за то. Он треба да се као човек даље образује и оплемењује, али то може само у оквиру своје културне заједнице, која увек мора да почива на фундаменту државе. Одржању овог фундамента он треба да да свој допринос. Форму овог доприноса одређује природа, на њему је само да марљивошћу и поштењем надокнади народној заједници оно што му је она сама дала. Ко то ради, заслужује највише процене и највише поштовање.“ II:2
 
 
„...Поштен посао, без обзира које врсте он био, није никада срамота.“ I:2
 
 
„Уверење сваког националсоцијалисте се доказује најпре у његовој спремности, у његовој марљивости и жељи за остварење посла који му је пренела народна заједница.“ II:11
 
 
 
 
IV: ИДЕАЛИЗАМ
 
 
„Најчистији идеализам се несвесно поклапа са најдубљом спознајом.“ I:11
 
 
„Колико је, међутим, само потребно, увек изнова увиђати, а идеализам не представља сувишно испољавање осећања, већ да је у ствари био, јесте и биће претпоставка за оно што означавамо као људску културу, тако да је тек он створио појам »човек«. Овом унутрашњем уверењу Аријевац захваљује за своје место у овом свету, а свет му захваљује за човека, јер је само он из чистог духа, обликовао ону стваралачку снагу, која из јединствене везе сирове песнице и генијалног интелекта ствара споменике људске културе.“ I:11
 
 
„Аријевац није највећи по својим духовним особинама самим по себи, већ по мери спремности да све способности стави у службу заједнице. Нагон за самоодржањем је код њега достигао тиме најплеменитију форму, тако што је сопствено Ја вољно подредио животу целине и, ако тренутак то захтева, приноси га на жртву.“ I:11
 
 
„Без његовог идеалног уверења би све, и најблиставије способности духа биле само дух по себи, спољни сјај без унутрашње вредности, а никад стваралачка снага. Али пошто стварни идеализам није ништа друго до подређивање интереса и живота појединца целини, а то опет представља неопходну претпоставку за стварање организационих облика сваке врсте, он у најдубљој основи одговара последњој тежњи природе. Он сам доводи људе до признавања првенства моћи и снази, и пушта их да постану мрвица оног поретка, који обликује и ствара цео универзум.“ I:11
 
 
„У преданости сопственог живота опстанку заједнице је круна свег пожртвовања. Једино тиме се спречава да оно што људске руке саграде, људске руке поново поруше или Природа уништи.“ I:11
 
 
„...Као када егоизам постане владалац неког народа, тада се кидају ланци реда, и у лову на сопствену срећу, људи се са неба стрмоглављују право у пакао.“ I:1
 
 
„Смемо дакле да устврдимо, да човек не живи само да би служио вишим идеалима, већ да ти виши идеали обрнуто дају, такође, претпоставку за његово битисање као човека.“ II:1
V: КУЛТУРА
 
 
„Расно питање даје не само кључ за светску историју већ и за људску културу уопште!“ I:12
 
 
„Све чему се ми данас на овој земљиној кугли дивимо, наука, уметност, техника и проналазаштво - само је стваралачки производ малог броја народа можда у првоботно праисконском времену једне расе. Од њих зависи и постојање целе ове културе. Ако они пропадну, онда тоне са њима и лепота ове земље у гроб.„ I:11
 
 
„Ако би се човечанство поделило у три врсте: у засниваче културе, у носиоце културе и разараче културе, онда би свакако као представник прве врсте дошао у питање само Аријевац.“ I:11
 
 
„Све велике културе прошлих времена пропадале су само због тога, јер је раније стваралачка раса одумирала од прљања своје крви.“ I:11
 
 
„Ако би се данас нпр. земљина површина узнемирила неким тектонским поремећајем и из валова океана се уздигли нови Хималаји, једном једином страшном катастрофом би била уништена читава култура човечанства. Не би више постојала ниједна држава, ослободили би се окови сваког реда, били би уништени документи хиљадугодишњег развитка, једно једино велико поље лешева, преплављено водом и муљем. Једино ако би се из тог хаоса ужаса одржала и само неколицина људи одређене расе, способне за културу, тако би и након хиљадугодишњег трајања, земља након свог смиривања поново добила доказе људске, стваралачке снаге. Само би уништење последње расе, способне за културу, и њених појединачних носилаца коначно опустошило земљу.“ II:2
 
 
 
 
VI: ЛИЧНОСТ
 
 
„Расна филозофија се у целини разликује од марксистичке, она не само да препознаје важност расе, него заједно са тим и значај личности, која самим тим чини један од стубова целокупне структуре тог погледа на свет. То су носећи фактори његовог схватања света. „ II:4
 
 
„Према томе, у принципу, он се тако принципијелно удвара аристократској основној идеји природе и верује у важење овог закона за све, и до последњег појединачног бића. Не види само различиту вредност раса, већ и различиту вредност појединачних људи. Из масе се за њега показује значај личности, а тиме према дезорганизујућем марксизму делује организационо.“ II:1
 
 
„Покрет треба да поспешује поштовање личности свим средствима, никад не треба да заборави да је у личној вредности свега људског, да је свака идеја и свако остварење резултат стваралачке моћи човека, а да дивљење пред величином не представља само чин захвалности према њој, већ такође да обавија уједињујућу траку око онога који се захваљује.“ I:12
 
 
„Није маса та која проналази и организује, нити осмишљава, него у свему и увек једино поједини човек, личност, појединац!“ II:4
 
 
„...Већина никада не може да замени човека.“ I:3
 
 
„Одрицање уздизања великог духа значи губитак бескрајне моћи која струји из имена свих великих људи и жена.“ I:12
 
 
„Кад се људска срца сламају и људске душе очајавају, из сумрака прошлости их гледају велики победници невоље и бриге, понижења и беде, духовне неслободе и телесне принуде, и очајном смртнику пружају своје вечне руке! Јао народу који се стиди да их прихвати!“ I:2
 
 
 
VII: ЕДУКАЦИЈА
 
 
„Народна држава не треба, спознајући то, да свој целокупни васпитни рад у првом реду усмери само на убризгавање чистог знања, већ и на одгајање тела здравих као дрен. У другој линији тек долази образовање духовних способности. А овде опет, на врху, развој карактера, посебно унапређивање снаге воље и одлучности, повезано са васпитањем за радост одговорности, а тек на крају долази и научно школовање.“ II:2
 
 
„…научно мало образован, али телесно здрав човек, доброг, чврстог карактера, испуњен радошћу одлучности и снагом воље, вреднији је за народну заједницу, него умни слабић.“ II:2
 
 
„И дух ће, ако је здрав, по правилу и трајно живети само у здравом телу.“ II:2
 
 
„Верност, пожртвовање, ћутљивост су врлине које су великом народу неопходно потребне, и чије је одгајање и образовање у школи важније од понечег што сада испуњава наше наставне планове.“ II:2
 
 
„...Народна држава у свом васпитном раду, највећу вредност треба да, осим телесном, прида управо карактерном образовању.“ II:2
 
 
„...Задатак је народне државе да се брине о томе, да се коначно напише светска историја у којој ће се расно питање уздићи на једну доминирајућу позицију.“ II:2
 
 
„Целокупан образовни и васпитни рад народне државе мора бити крунисан тиме да она инстинктивно и разумски у срце и мозак поверене јој омладине, унесе смисао и осећај за расу. Ниједан дечак и ниједна девојчица не треба да напусте школу, а да не добију и последње знање о неопходности чистоте крви. II:2
 
 
 
 
VIII: НЕПРИЈАТЕЉ
 
 
„Најјачу супротност Аријевцу представља Јеврејин!“ I:11
 
 
„Он (јеврејин) јесте и остаје вечити паразит, наметник који се као штетни бацил све више шири, док и само једно погодно плодно тло на то позива. Дејство његовог битка је исто као оно наметника: где се он појави, народ - домаћин одумире након краћег или дужег времена.“ I:11
 
 
„Живот Јеврејина нагони на лаж, и то на непрестану лаж, као што северњака тера да се топлије облачи.“ I:11
 
 
„Да ли је уопште могло бити некаквог гадалука, било какве бестидности у ма којој форми, пре свега у области културног живота, а да у томе бар један Јеврејин није узео учешћа?! Чим би се и са највећом опрезношћу начинио рез у такав један оток, наишло би се као на гној у гангренозном телу, на малог Јеврејчића, често сасвим засењеног од изненадне светлости.“ I:2
 
 
„...Нико не треба да се чуди када се у нашем народу персонификација ђавола као симбола свега злог, прихвати утеловљени лик Јеврејина.“ I:11
 
 
„Јеврејско учење марксизма одбија аристократски принцип природе и на место вечно предодређеног права снаге и силе поставља масу броја и њену мртву тежину. Оно тако пориче у човеку вредност личности, оспорава значај нације и беле расе и одузима на тај начин човечанству претпоставке за његово постојање и његову културу. Оно би као основа универзума водило пропасти и крају сваког мишљу за човека схватљивог поретка. И тако као што би у том највећем спознајном организму само хаос као резултат примене таквог једног закона могао бити, тако и на земаљској кугли, за становнике ове планете, само њихова сопствена пропаст. Уколико Јеврејин уз помоћ своје марксистичке религије победи народе овога света, онда ће његова круна бити игра мртваца овог човечанства, онда ће ова планета поново као некада, пре много милиона година, празна од људи летети кроз етар.“ I:2
 
 
„Тако да ја данас верујем да поступам у смислу свемогућег Творца: Тиме што се браним од Јеврејина, борим се за дело Свевишњег." I:2
 
 
„Са Јеврејином нема никаквог пактирања, него само одлучно или-или!“ I:7
 
 
„Један народ чисте расе, који је свестан своје крви, Јеврејин никад неће моћи да подјарми. Он ће на овом свету бити вечито само господар мешанаца.“ I:11
 
 
 
IX: БОРБА
 
 
„Ко хоће да живи тај се дакле бори, а ко неће да се бори на овом свету вечног ринга, не заслужује живот.“ I:11
 
 
„Овај свет није за кукавице“ I:3
 
 
„...Слабијима се мора рећи, да се овде управо ради о бити или не бити.“ I:2
 
 
„...Крајњи успех је вечито само у нападу.“ II:2
 
 
"Ко нам се супротстави силом, од тога ћемо се одбранити силом" I:12
 
 
„Терор се не слама духом већ исто тако терором!“II:7
 
 
„Препреке не постоје да би се предали, већ да буду разбијене.“ I:2
 
 
„Онај који први од Судбине тражи гаранцију успеха – аутоматски се одриче свих идеја херојског дела.“ II:2
 
 
„Оно што данас многи због тога сматрају отежавајућим, у ствари је претпоставка за нашу победу. Управо у величини и тешкоћама нашег задатка лежи вероватноћа, да ће се за његову борбу наћи само најбољи борци. А у том избору је јемство успеха.“ II:2
 
 
„Светску историју стварају миноритети онда, када се у том миноритету броја отелотворује мајоритет воље и одлучности.“ II:2
 
 
„На крају побеђује увек само нагон за самоодржањем. Под њим се топи такозвана хуманост, као израз једне мешавине глупости, кукавичлука и уображеног свезнадарства, као снег на мартовском сунцу. У вечној борби човечанство је постало велико, а у вечном миру оно пропада.“ I:4
 
 
"Свемогући боже, благослови једном наше оружје, буди тако праведан, као што си увек био, пресуди сада, да ли заслужујемо слободу, Свевишњи, благослови нашу борбу!" II:13
 
 
 
 
X: ПОКРЕТ
 
 
„У љењи и плашљиви грађански свет, као и у победоносни поход марксистичког освајачког таласа требало је да ступи нова моћ, да би се зла коб судбине зауставила у последњи час.“ II:1
 
 
„У време када једна страна, наоружана свим могућим врстама оружја – премда хиљаду пута безочнија – напада свом жестином на постојећи поредак, друга страна, сада и заувек, ће се моћи одупрети једино уколико пред собом постави неку врсту нове вере... и тада слабашна и кукавичка одбрана бива замењена борбеним покличем храбрим и одлучним нападом.“ II:1
 
 
„Недостатак велике новообликујуће идеје у свим временима значи ограничење борбене снаге. Убеђеност у право на примену чак и најбруталнијег онда је увек повезано са постојањем фанатичне вере у неопходност победе превратничког новог уређења на земљи.“ II:9
 
 
„...У кукастом крсту ми видимо мисију праведне борбе за победу аријевског човека, а истовремено са њом и победу идеје стваралачког рада...“ II:7
 
 
„...Важно је за свакога да зна, да нови Покрет, може да понуди част и славу само будућем потомству, никако у садашњости.“ I:3
 
 
„...Покрет који жели да обнови свет, не треба да служи тренутку већ будућности.“ II:6
 
 
 
„При том се може установити да су највећи и најпостојанији успеси у историји најчешће и обично они, који су на свом почетку најмање наилазили на разумевање, јер су стајали у најоштријој супротности са општим јавним мњењем, са његовим схватањем и са његовом вољом.“ II:6
 
 
„Само, наше мишљење и деловање ни у ком случају не треба да буде одређено одобравањем или одбијањем нашег доба, већ дужном обавезаношћу на истину коју смо спознали.“ II:2
 
 
„Ми националсоцијалисти, не смемо као поборници новог погледа на свет никад да се поставимо на то ''славно'' тло, уз то још погрешних чињеница. У том случају више не бисмо били поборници нове велике идеје, већ сличнији данашњој љази.“ II:2
 
 
„Ми националсоцијалисти не смемо никада и нигде да се придружимо уобичајеном ура-патриотизму нашег данашњег грађанског света.“ II:14
 
 
„Будућност Покрета је условљена фанатизмом, чак и нестрпљивошћу, са којом га његове присталице заступају као једино исправан и истичу га насупрот творевинама сличне врсте.“ I:12
 
 
„...Требало би бити само један Покрет, са једним циљем.“ II:8
 
 
„И у овом лежи мисија националсоцијалистичког покрета. Он мора да поучавање нашег народа ван ситница у целини, да се не расипа у споредностима, већ никад не сме да заборави, да је циљ за који ми данас морамо да се боримо, гола егзистенција нашег народа, а једини непријатељ кога морамо да погодимо, јесте и остаје сила, која нам ту егзистенцију отима.“ II:13
 
 
 
„Сви прогони покрета и његових вођа, сва малтретирања и клевете нису му могли наудити. Исправност његових идеја, чистоћа његових жеља, пожртвованост његових присталица учинили су до сада да из свих репресалија изађе јачи него икада пре. Ако се он у свету данашње парламентарне корупције буде озбиљно позабавио најдубљом суштином своје борбе и ако се буде осетио најчистијим отелотворењем вредности расе и личности у складу с тим се буде понашао, онда ће на основу једне скоро математичке законитости однети победу у својој борби.“ II: ЗАКЉУЧАК
 
 
 
 
XI: ДРЖАВА
 
 
„Држава је средство сврхе. Њена сврха је у одржању и унапређивању заједнице физички и душевно истоврсних живих бића. Ово одржање само обухвата понајпре расно постојање, па тиме допушта слободан развој свих снага које дремају у тој раси.“ II:2
 
 
„Тако је највиша сврха народне државе брига око одржања оних расних праелемената, који дарујући културу, стварају лепоту и достојанство вишег људства. Ми као Аријевци можемо да под државом замислимо, дакле, само живи организам једне народности, који не само осигурава одржање ове народности, већ је даљим развојем њених духовних и идејних способности води највишој слободи.“ II:2
 
 
„...Народна држава... она треба расу да стави у средиште општег живота.“ II:2
 
 
...Највиша сврха људског постојања није у очувању државе, нити владе, већ у очување расе.“ II:2
 
 
„Ако помоћним средствима владавинског насиља буде један народ предодређен за пропаст, онда је побуна сваког појединог припадника таквог једног народа не само право већ и обавеза.“ I:3
 
 
„Јер, владе и системи се не одржавају трајно путем притиска силе, него вером у њихову доброту и истинитост у заступању и форсирању интереса једног народа.“ I:10
 
 
„Најбољи државни устав и државни облик је онај, који с најприроднијом сигурношћу доводи најбоље главе народне заједнице до водећег значаја и одлучујућег утицаја.“ II:4
 
 
 
„Почев од најмање друштвене групације до највишље лидерске позиције читаве нације, држава мора имати принцип личности уврштено у својој организацији. II:4
 
 
„Ово начело безусловног повезивања апсолутне одговорности са апсолутним ауторитетом, изградиће постепено један одабир вођа какав данас, у ово доба неодговорног и безвезног парламентаризма, је уопште незамислив.“ II:4
 
 
„Тиме што парламентарни принцип већинске одлуке побија ауторитет личности и на њено место поставља бројчаност ове или оне гомиле, огрешује се он против аристократске темељне заснованости природе.“ I:3
 
 
„Пре ће камила проћи кроз иглене уши но што ће један великан бити "откривен" помоћу избора.“ I:3
 
 
„И као што је мало могуће да стотину шупљоглаваца дадну једног мудраца, тако исто је немогуће да од стотину плашљиваца настане једне херојска одлука.“ I:3
 
 
„Демократија данашњег запада је само претходница (јеврејског и јеврејиновог) марксизма, који би без ње уопште био незамислив! Тек она пружа овој светској куги хранљиво тло, на коме се онда може широм да распростре зараза.“ I:3
 
 
 
 
XII: НОВИ ПОРЕДАК
 
 
„Овај свет, међутим, сигурно иде у сусрет великом преврату. И само је питање, да ли ће постати спас аријевског човечанства или корист вечитог Јеврејина. Народна држава ће морати да се побрине, да се одговарајућим васпитањем омладине, за последње и највеће одлуке на земљи добије зрео нараштај, а народ који први пође тим путем, ће победити.” II:2
 
 
„Може бити да је злато данас постало искључиви владар живота, ипак ће се човек једном поклонити пред вишим боговима.„ II:2
 
 
„Наравно, кукавна војска наших данашњих малограђана то никад неће разумети. Они ће се томе смејати или слегати својим кривим раменима и простењати свој вечити изговор: ''То би по себи било чак јако лепо, али се то ипак не може учинити!" Са вама се то наравно више не да учинити, ваш свет није погодан за то! Ви познајете само једну бригу: ваш лични живот, и јединог бога – ваш новац! Само, ми се не обраћамо вама, ми се обраћамо великој армији оних који су превише сиромашни да би њихов лични живот могао свету да значи највећу срећу, онима, који владара свог живота не виде у новцу, већ верују у друге богове.“ II:2
 
 
„Ни ми нисмо тако глупи да верујемо, да би могло да успе да се створи безгрешно доба. Само ово не ослобађа од обавезе да се бори против спознатих грешака, да се превазилазе слабости и да се тежи идеалу.“ II:2
 
 
„И опет управо националсоцијалистички покрет треба да испуни свој највећи задатак: Он мора да народу отвори очи о туђим нацијама и мора стално и стално да подсећа на правог непријатеља нашег данашњег света – интернационалног јеврејина! Уместо мржње против Аријеваца, од којих нас скоро све може да одвоји, а са којима нас ипак веже заједничка крв или велика чинија једноврсне културе, мора да због непријатеља човечанства, као стварног зачетка свег јада, преда општем бесу. Међутим, мора да се брине за то, да се бар у нашој земљи препозна најсмртнији противник и борба против њега као сјајан знак светлијег времена да може да и другим народима покаже пут за спас аријевског човечанства које се бори.“ II:13
 
 
 
„Не сме се допустити да се већа расна (аријевска) заједница расцепа услед различитости појединих народа. Битка која данас бесни, иде за сасвим великим циљевима: једна култура се бори за свој живот, који у себи спаја хиљаде година и обухвата заједно Грке и Германе.“ II:2
 
 
„Народном погледу на свет у народној држави мора најзад да успе, да донесе оно племенитије доба, у ком људи своју бригу више не виде у гајењу паса, коња и мачака, већ у уздизању самог човека, доба, у ком се један увиђајући ћутећи одриче, а други се радосно жртвује и даје.“ II:2
 
 
„Тако народни поглед на свет одговара најинтимнијем хтењу природе, пошто она поновно успоставља ону слободну игру снага, која мора да води трајном међусобном гајењу, док се најбољем људству, зарађеним поседовањем ове земље, не ослободи пут за активности у областима које ће делом бити изнад, а делом изван њега.“ II:1
 
 
„Сви ми слутимо, да ће у далекој будућности пред човека моћи да се поставе проблеми, за чије савладавање ће бити позвана само највиша раса као народ-владалац, ослоњен на средства и могућности целе земљине кугле.“ II:1
 
 
„Држава која се у ери расних тровања буде посветила неговању својих најбољих расних елемената мора једног дана да загосподари светом. Нека присталице нашег покрета то не забораве, ако величина жртве икада пружи повода за застрашујуће поређење са могућим успехом.“ II: ЗАКЉУЧАК